добежа́вати

добежавати

добежавати

том 1, стр. 694, редослед 2

—
ијек. добјежа́вати несврш. и уч. према добежати.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

добежа́вати, -ѐжа̄ва̄м, ијек. добјежа́вати несврш. и уч. према добежати.