Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̏бога

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 695

до̏бога

добога

Лема

добога

Извор

том 1, стр. 695, редослед 7

  1. 1.

    прил. веома, јако, силно.

    прил. — прилог
    — Лени су добоrа.
    Јакш. Ђ.
    Управо ми је добога жао.
    Креш.
  2. 2.

    узвик у великом узбуђењу: забога; јао.

    — Еј, добога, еј, шта учинише од народа! гласно зајаука Јефта и јурну даље да бежи.
    Ћос. Д.
Изворни текст (OCR)
до̏бога 1. прил. веома, јако, силно. — Лени су добоrа. Јакш. Ђ. Управо ми је добога жао. Креш. 2. узвик у великом узбуђењу: забога; јао. — Еј, добога, еј, шта учинише од народа! гласно зајаука Јефта и јурну даље да бежи. Ћос. Д.