Одредница

до̏брӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 693

до̏брӣ

добри

Лема

добри

Извор

том 1, стр. 693, редослед 11

  1. 1.а.

    -о̄ комп. бо̏љӣ) а. који је позитивних особина, ваљан, врстан, одабран; супр. зао, рђав, лош.

    комп. — компаратив
    — Он није лукав, него добар, предусретљив.
    Глиш.
    Скупи се око 400 коњаника, по избору јунака бољег од бољега.
    Вујач.
    Кмет викну:
    — Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!
    Лаз. Л.
  2. 1.б.

    који је племенитих особина.

    — Отац му бијаше добар као добар дан у години.
    Шен.
    Много бољих срца тамо ћеш затећи.
    Змај
  3. 2.а.

    приличан, знатан, велик.

    — Кватерник је просједио добар дио свога живота у књижницама.
    Нех.
    Имате одавде још добар део планине да пропешачите.
    Ад.
  4. 2.б.

    који је пуне или препуне мере.

    — За добра два сата дођу на ловиште.
    Том.
  5. 3.

    јак, здрав.

    — Ти имаш добре очи. Благо теби!
    Вел.
    Маријана је далеко од добрих живаца.
    Креш.
  6. 4.

    имућан; угледан.

    — То је била добра трговачка кућа.
    Андр. И.
    Ја сам из добре породице.
    Фелд.
  7. 5.

    родан, плодан.

    — Кад год је зима мокра на почетку, а суха на крају, зна се да ће бити добра година.
    Андр. И.
  8. 6.

    користан.

    — Сухој земљи и слана је вода добра. Н. посл.
    Вук
  9. 7.

    лековит.

    — Трава за коју кажу да је од очију добра.
    Вук
    Рј.
  10. 8.

    скуп; супр. јефтин.

    супр. — супротно
    — Хвалио се како ће их слике за добре новце продати.
    Перк.
  11. 9.

    угодан, пријатан.

    — Рекле ми жене коју добру ријеч.
    Козарч.
    Добри мирис смоле ... испуњавао је цео ваздух.
    Ћос. Б.
    , на доброј нози бити с ким у добрим односима;

Фразе

бити добре воље 1) бити расположен; 2) еуф. бити припит, пијан; бити коме ~ бити коме пријатељ; бити с ким
Изворни текст (OCR)
до̏брӣ, -а̄, -о̄; комп. бо̏љӣ) 1. а. који је позитивних особина, ваљан, врстан, одабран; супр. зао, рђав, лош. — Он није лукав, него добар, предусретљив. Глиш. Скупи се око 400 коњаника, по избору јунака бољег од бољега. Вујач. Кмет викну: — Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику! Лаз. Л. б. који је племенитих особина. — Отац му бијаше добар као добар дан у години. Шен. Много бољих срца тамо ћеш затећи. Змај. 2. а. приличан, знатан, велик. — Кватерник је просједио добар дио свога живота у књижницама. Нех. Имате одавде још добар део планине да пропешачите. Ад. б. који је пуне или препуне мере. — За добра два сата дођу на ловиште. Том. 3. јак, здрав. — Ти имаш добре очи. Благо теби! Вел. Маријана је далеко од добрих живаца. Креш. 4. имућан; угледан. — То је била добра трговачка кућа. Андр. И. Ја сам из добре породице. Фелд. 5. родан, плодан. — Кад год је зима мокра на почетку, а суха на крају, зна се да ће бити добра година. Андр. И. 6. користан. — Сухој земљи и слана је вода добра. Н. посл. Вук. 7. лековит. — Трава за коју кажу да је од очију добра. Вук Рј. 8. скуп; супр. јефтин. — Хвалио се како ће их слике за добре новце продати. Перк. 9. угодан, пријатан. — Рекле ми жене коју добру ријеч. Козарч. Добри мирис смоле ... испуњавао је цео ваздух. Ћос. Б.