Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

доброна́меран

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 697

доброна́меран

добронамеран

Стална адреса

Лема

добронамеран

Извор

том 1, стр. 697, редослед 22

  1. а.

    ијек. доброна́мјеран а. који има добре намере, који другоме жели добро; супр. злонамеран.

    ијек. — ијекавскисупр. — супротно
    — У њему у Св. Марковићу види се само добронамерни утопист.
    Скерл.
  2. б.

    који изражава, очитује, испољава добронамерност, пријатељско суделовање.

    — Поглед му ... поста доброћудан и добронамјеран.
    Донч.
Изворни текст (OCR)
доброна́меран, -рна, -рно, ијек. доброна́мјеран а. који има добре намере, који другоме жели добро; супр. злонамеран. — У њему у Св. Марковићу види се само добронамерни утопист. Скерл. б. који изражава, очитује, испољава добронамерност, пријатељско суделовање. — Поглед му ... поста доброћудан и добронамјеран. Донч.