Одредница

доброна́мерно̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 697

доброна́мерно̄ст

добронамерност

Лема

добронамерност

Извор

том 1, стр. 697, редослед 23

  1. ијек. доброна́мјерно̄ст, ж особина онога који има добре Цар Е.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    намере; супр. злонамерност. — Твоји најбољи пријатељи, о добронамјерности којих не би смио сумњати, увелике су забринути.
Изворни текст (OCR)
доброна́мерно̄ст, -ости, ијек. доброна́мјерно̄ст, ж особина онога који има добре намере; супр. злонамерност. — Твоји најбољи пријатељи, о добронамјерности којих не би смио сумњати, увелике су забринути. Цар Е.