добро̀та
доброта
Лема
доброта
Извор
том 1, стр. 698, редослед 14
- 1.
особина онога који је добар, пријатељско расположење према људима, спремност за пружање помоћи, племенитост
— Из његовог лица ... избија племенитост и доброта.
Буди добар до скрајних граница доброте.
(о човеку) Он је сушта доброта.
- 2.
оно што је добро, ваљаност, вредност.
— Имао је то да захвали доброти свога продукта.
Доброта се сваког воћњег семена не може сазнат овај начин.
- 3.
готовост на услуге, услуга, љубазност.
— Обећајте да ћете ми учинити једну доброту.
Кривице није никому наносио, али уопће није ни доброту сијао.
Изворни текст (OCR)
добро̀та ж 1. особина онога који је добар, пријатељско расположење према људима, спремност за пружање помоћи, племенитост. — Из његовог лица ... избија племенитост и доброта. Чол. Буди добар до скрајних граница доброте. Бег. фиг. (о човеку) Он је сушта доброта. Фелд. 2. оно што је добро, ваљаност, вредност. — Имао је то да захвали доброти свога продукта. Том. Доброта се сваког воћњег семена не може сазнат овај начин. Тод. 3. готовост на услуге, услуга, љубазност. — Обећајте да ћете ми учинити једну доброту. Срем. Кривице није никому наносио, али уопће није ни доброту сијао. Бен.