Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̀бротво̄ран

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 698

до̀бротво̄ран

добротворан

Лема

добротворан

Варијанте

добро̀тво̄ран

Извор

том 1, стр. 698, редослед 16

  1. а.

    који добро твори, који чини добра дела, који пружа помоћ, заштиту сиромашнима.

    — Дедер пољуби свету и добротворну руку.
    Јел.
  2. б.

    који је намењен доброчинству, који служи у хумане сврхе: ~ друштво.

Изворни текст (OCR)
до̀бротво̄ран и добро̀тво̄ран, -рна, -рно а. који добро твори, који чини добра дела, који пружа помоћ, заштиту сиромашнима. — Дедер пољуби свету и добротворну руку. Јел. б. који је намењен доброчинству, који служи у хумане сврхе: ~ друштво.