Одредница

добро̀хотан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 698

добро̀хотан

доброхотан

Лема

доброхотан

Извор

том 1, стр. 698, редослед 26

  1. а.

    који жели добро другоме, добронамеран, племенит.

    — Опкољен свијетом, који ми је туђ и мало доброхотан, ја се ... осјећам сам.
    Андр. И.
  2. б.

    који изражава доброту.

    — Смјешкао се љубазно, расипао доброхотне ријечи лијево и десно.
    Донч.
Изворни текст (OCR)
добро̀хотан, -тна, -тно а. који жели добро другоме, добронамеран, племенит. — Опкољен свијетом, који ми је туђ и мало доброхотан, ја се ... осјећам сам. Андр. И. б. који изражава доброту. — Смјешкао се љубазно, расипао доброхотне ријечи лијево и десно. Донч.