доброчи́нац

доброчинац

доброчинац

том 1, стр. 699, редослед 4

в.
(ген. мн. добро̀чӣна̄ца̄) в. добротвор.
ген. — генитивмн. — множинав. — (после броја) век
— Поштен је човек ... нагао, али добар, напрасити доброчинац.
Јов. Ј.

Изворни текст (OCR)

доброчи́нац, -нца м (ген. мн. добро̀чӣна̄ца̄) в. добротвор. — Поштен је човек ... нагао, али добар, напрасити доброчинац. Јов. Ј.