Одредница

доброчи́нство

стом 1, стр. 699

доброчи́нство

доброчинство

Лема

доброчинство

Извор

том 1, стр. 699, редослед 11

  1. (ген. мн. добро̀чӣнста̄ва̄) особина онога који добро чини; добро дело.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Прод. То је велико доброчинство, и ја ћу ти се за то одужити. Шен. У њиховим односима није се срело доброчинство са захвалношћV.
Изворни текст (OCR)
доброчи́нство с (ген. мн. добро̀чӣнста̄ва̄) особина онога који добро чини; добро дело. — То је велико доброчинство, и ја ћу ти се за то одужити. Шен. У њиховим односима није се срело доброчинство са захвалношћV. Прод.