Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

добро̀ћудан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 698

добро̀ћудан

доброћудан

Лема

доброћудан

Извор

том 1, стр. 698, редослед 22

  1. а.

    који је добре ћуди, добре нарави.

    — Наишао је на некаква доброћудног ... чичицу.
    Ранк.
  2. б.

    који изражава доброћудност.

    — Доброћудан смијешак му титраше око усана.
    Леск. Ј.
Изворни текст (OCR)
добро̀ћудан, -дна, -дно а. који је добре ћуди, добре нарави. — Наишао је на некаква доброћудног ... чичицу. Ранк. б. који изражава доброћудност. — Доброћудан смијешак му титраше око усана. Леск. Ј.