Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

добро̀ћудно̄ст

жтом 1, стр. 698

добро̀ћудно̄ст

доброћудност

Стална адреса

Лема

доброћудност

Извор

том 1, стр. 698, редослед 25

  1. —

    својство онога који је доброћудан.

    — Моја ми прирођена доброћудност није допуштала да се веселим такву злобну претварању. Шкреб. фиг. Његове ... приповетке ... имају доброћудности, насмејаности, ведрог духа.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
добро̀ћудно̄ст, -ости ж својство онога који је доброћудан. — Моја ми прирођена доброћудност није допуштала да се веселим такву злобну претварању. Шкреб. фиг. Његове ... приповетке ... имају доброћудности, насмејаности, ведрог духа. Прод.