довѐслати
довеслати QA: high
Лема
довеслати
Извор
том 1, стр. 700, редослед 1
- —
веслајући довести, стићи.
— Рибар довесла до обале.
Са новљанске барке, довеслане ближе, одјекнуо је пуцањ. Нех. дове́стии до̀ве̄сти, -е́зе̄м сврш. 1. свршити везење. 2. додати везењу. довѐсти? и до̀вести?, -ѐде̄м (аор. довѐдох до̏веде; р. прид. до̀вео, довѐла и до̀вела; трп прид. довѐден, -ѐна) сврш. 1. а. водећи кога учинити да приспе до одређеног места.
— Довео је са собом на спавање још једног бекрију.
Поворку су пред оштинску кућу довели.
Устани, Данице, већ и благи данак доведи.
Несрећа је довела у овај град.
б. омогућити коме да стигне до циља, бити му путоказ.
— Изиђе из куће ... низ мрачан сокак који ће га, најзад, довести дому.
Пошли смо ка Вијаки, али нас опази један извиђач, доведе још два и почеше да туку шуму.
2. а. узети у кућу жену (ређе мушкарца) ради женидбе односно удадбе.
— Попов Гојко довео жену.
А млада си још, јадна ... Доведи бар човека у кућу, нека имаш мушку главу.
б. задржати уз себе децу из претходног брака (после преудаје).
— Јулијана је довела Стерији двоје деце од првога мужа.
3. спровести.
— Напокон је сретно довео рибу обали.
Те удолине ... изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве.
4. ӣ. изазвати, проузроковати неко стање, расположење: ~ до лудила, ~ у сумњУ, ~ у тежак положај, ~ у јарост, ~ до суза и сл. б. у вези с неким именицама значи учинити да наступи стање обележено том именицом:
у ред уредити, ~ у склад ускладити, до закључка закључити, ~ у памет (до памети) опаметити, ~ у везу повезати и сл.
Фразе
~ до хлеба отхранити; ~ у питање (што) угрозити (што); ~ у шкрипац (кога) ставити кога у врло незгодан, опасан положај.
Пододреднице
доћи у мужеву кућу, удати се. — Била је то дика за све нас кад се Јуца довела у нашу кућу. Ивак. Памти кад се стари Памуковић оженио, кад су се снахе довеле. Андр. И. довѐстиз и до̀вести", -ѐзе̄м (аор. довѐзох, до̏везе; р. прид. до̀везао, довѐзла и до̀везла; трп. прид. довѐзен, -ѐна) сврш. донети, допремити, пребацити возећи. — Довезе из Гуље пуних бродова ржи и јечма. Љуб. Амо довезле ме лађе. М-И. Девер што је њу довезао̄, оде кући. Вес
допутовати превозним средством. — Тихо се онамо ми довеземо до обале. М-И
Изворни текст (OCR)
довѐслати, -а̄м сврш. веслајући довести, стићи. — Рибар довесла до обале. Дом. Са новљанске барке, довеслане ближе, одјекнуо је пуцањ. Нех. дове́стии до̀ве̄сти, -е́зе̄м сврш. 1. свршити везење. 2. додати везењу. довѐсти? и до̀вести?, -ѐде̄м (аор. довѐдох до̏веде; р. прид. до̀вео, довѐла и до̀вела; трп прид. довѐден, -ѐна) сврш. 1. а. водећи кога учинити да приспе до одређеног места. — Довео је са собом на спавање још једног бекрију. Јонке. Поворку су пред оштинску кућу довели. Чипл. фиг. Устани, Данице, већ и благи данак доведи. Марет. Несрећа је довела у овај град. Дуч. б. омогућити коме да стигне до циља, бити му путоказ. — Изиђе из куће ... низ мрачан сокак који ће га, најзад, довести дому. Јевт. Пошли смо ка Вијаки, али нас опази један извиђач, доведе још два и почеше да туку шуму. Дед. В. 2. а. узети у кућу жену (ређе мушкарца) ради женидбе односно удадбе. — Попов Гојко довео жену. Јел. А млада си још, јадна ... Доведи бар човека у кућу, нека имаш мушку главу. Вес. б. задржати уз себе децу из претходног брака (после преудаје). — Јулијана је довела Стерији двоје деце од првога мужа. Нов. 3. спровести. — Напокон је сретно довео рибу обали. Новак. Те удолине ... изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. Вес. 4. ӣ. изазвати, проузроковати неко стање, расположење: ~ до лудила, ~ у сумњУ, ~ у тежак положај, ~ у јарост, ~ до суза и сл. б. у вези с неким именицама значи учинити да наступи стање обележено том именицом: