до̀вејати
довејати
Лема
довејати
Извор
том 1, стр. 699, редослед 29
- 1.
ијек. до̀вијати, сврш 1. свршити вејање лопатом или ветрењачом.
- 2.
вејући донети.
— Доста их је ... богме, оче, довијала некаква вјетрина. Њег. до̏ве̄к(а), ијек. до̏вијек(а), прил. увек, навек, стално, непрекидно (обично о будућности).
— Довијек био проклет сањар онај чудан!
Пијем и зажелим да сам пијан довек.
Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека. Њег. довѐрати се и до̀верати се, до̀вере̄м с сврш.
- 1.
свршити верање.
- 2.
дочепати се.
— Него видите
— он се доверао Ивана.
Изворни текст (OCR)
до̀вејати, -је̄м, ијек. до̀вијати, сврш. 1. свршити вејање лопатом или ветрењачом. 2. вејући донети. — Доста их је ... богме, оче, довијала некаква вјетрина. Њег. до̏ве̄к(а), ијек. до̏вијек(а), прил. увек, навек, стално, непрекидно (обично о будућности). — Довијек био проклет сањар онај чудан! Јурк. Пијем и зажелим да сам пијан довек. Дис. Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека. Њег. довѐрати се и до̀верати се, до̀вере̄м с сврш. 1. свршити верање. 2. дочепати се. — Него видите — он се доверао Ивана. Кал.