дови́нути

довинути

Лема

довинути

Извор

том 1, стр. 701, редослед 1

—
докучити, схватити.
— Ступивши у собу свидје се необично суцу, са шта ни сам он можда не довину.
Буд.

Пододреднице

~ се

1. доспети (куда), домоћи се чега. — Тај човјек ... будио је у њој ... скромну жељу да се довине града. Божић. 2. довити се (2). — Неће се нитко бољој довинути мисли од ове. М-И. Треба се снаћи, окренути, довинути, а не чекати да само дође. Марк. М

доспети (куда), домоћи се чега.довити се (2).

Изворни текст (OCR)

дови́нути, до̀вӣне̄м сврш. докучити, схватити. — Ступивши у собу свидје се необично суцу, са шта ни сам он можда не довину. Буд.