Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̏во̄љан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 701

до̏во̄љан

довољан

Лема

довољан

Извор

том 1, стр. 701, редослед 28

  1. 1.

    којега је онолико колико треба, колико је доста за нешто.

    — Кнез Милош није умео послушати Вука и везати у довољној мери своје име за успех највеће ... реформе ... у нашој књижевности.
    Прод.
    Идеш улицом и довољна је једна кора поморанџе: оклизнеш се, паднеш и умреш.
    Рист.
  2. 2.

    задовољан.

    archaic
    заст. — застарелопокр. — покрајински
    — Сад ми је мило да си ми весео и довољан
    Вук
    Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан.
    Њег.
  3. 3.

    (у именичкој служби) најнижа школска прелазна оцена.

    — Добио је довољан.
    Јонке
Изворни текст (OCR)
до̏во̄љан, -љна, -љно 1. којега је онолико колико треба, колико је доста за нешто. — Кнез Милош није умео послушати Вука и везати у довољној мери своје име за успех највеће ... реформе ... у нашој књижевности. Прод. Идеш улицом и довољна је једна кора поморанџе: оклизнеш се, паднеш и умреш. Рист. 2. заст. покр. задовољан. — Сад ми је мило да си ми весео и довољан Вук. Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан. Њег. 3. (у именичкој служби) најнижа школска прелазна оцена. — Добио је довољан. Јонке.