Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̏во̄љно̄ст

жтом 1, стр. 702

до̏во̄љно̄ст

довољност

Лема

довољност

Извор

том 1, стр. 702, редослед 4

  1. —

    особина онога што је довољно; задовољство; самозадовољство.

    Руцовић је увек имао на расположењу... своју немарну и презриву довољност и околост.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
до̏во̄љно̄ст, -ости ж особина онога што је довољно; задовољство; самозадовољство. — Руцовић је увек имао на расположењу... своју немарну и презриву довољност и околост. Прод.