Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̀вргнути

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 702

до̀вргнути

довргнути

Стална адреса

Лема

довргнути

Извор

том 1, стр. 702, редослед 15

  1. 2.

    (аор. 2. и

    аор. — аорист
  2. 3.

    до̏врже) сврш. = доврћи

  3. 1.

    дотурити (3), досегнути, 45ж добацити.

    — Чуо је ... да је граница турска дубља ... него гдје је поп каже, колико би трипут довргао највиши топ.
    Љуб.
  4. 2.

    фиг. додати (у говору), надовезати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Тако је, Лазо
    — довргох, уставши са стоца
    — добро си урадио што си се примирио. Буд. довре́бати (се), до̀вре̄ба̄м (се) сврш. вребајући ухватити, уловити, домоћи се (кога или чега).
    — Људском срцу увијек нешто треба ... чим жељена циља се довреба, опет из њег сто му жеља клије.
    Прер.
Изворни текст (OCR)
до̀вргнути, -гне̄м (аор. 2. и 3. л. до̏врже) сврш. = доврћи 1. дотурити (3), досегнути, 45ж добацити. — Чуо је ... да је граница турска дубља ... него гдје је поп каже, колико би трипут довргао највиши топ. Љуб. 2. фиг. додати (у говору), надовезати. — Тако је, Лазо — довргох, уставши са стоца — добро си урадио што си се примирио. Буд. довре́бати (се), до̀вре̄ба̄м (се) сврш. вребајући ухватити, уловити, домоћи се (кога или чега). — Људском срцу увијек нешто треба ... чим жељена циља се довреба, опет из њег сто му жеља клије. Прер.