Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̏гле̄д

мтом 1, стр. 704

до̏гле̄д

доглед

Стална адреса

Лема

доглед

Извор

том 1, стр. 704, редослед 4

  1. 1.

    (лок. догле́ду и до̏гле̄ду) 1 видик, поглед, простор обухваћен погледом.

    лок. — локатив
    — Никога не сретају нити су коме на догледу.
    Ћип.
    Заклоњени су добро од људи и догледа авијације.
    Хорв.
    Отада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.
    Ранк.
  2. 2.

    место с којег се пружа видик.

    с — средњи род
    — На улазним вратима била је метално уоквирена рупа догледа.
    Крл.
  3. 3.

    справа за посматрање удаљених предмета, дурбин, далекозор.

    — Проматрао сам ... раскрсницу и крчму кроз доглед.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
до̏гле̄д м (лок. догле́ду и до̏гле̄ду) 1 видик, поглед, простор обухваћен погледом. — Никога не сретају нити су коме на догледу. Ћип. Заклоњени су добро од људи и догледа авијације. Хорв. фиг. Отада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња. Ранк. 2. место с којег се пружа видик. — На улазним вратима била је метално уоквирена рупа догледа. Крл. 3. справа за посматрање удаљених предмета, дурбин, далекозор. — Проматрао сам ... раскрсницу и крчму кроз доглед. Чол.