Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̏гма

жтом 1, стр. 704

до̏гма

догма

Стална адреса

Лема

догма

Извор

том 1, стр. 704, редослед 7

  1. 1.

    (ген. мн. до̑гма̄ и до̏гмӣ) грч верско начело које су дужни верници прихватити без икакве критике као апсолутно тачно.

    ген. — генитивмн. — множина
    — У првом реду стоји догма о божанском тројству.
    Баз.
  2. 2.

    оно што је уопште непогрешиво, у што се мора веровати.

    — Желео је да се његове речи сматрају као какве догме.
    Прод.
    Вуков књижевни језик није догма.
    Бел.
Изворни текст (OCR)
до̏гма ж (ген. мн. до̑гма̄ и до̏гмӣ) грч. 1. верско начело које су дужни верници прихватити без икакве критике као апсолутно тачно. — У првом реду стоји догма о божанском тројству. Баз. 2. оно што је уопште непогрешиво, у што се мора веровати. — Желео је да се његове речи сматрају као какве догме. Прод. Вуков књижевни језик није догма. Бел.