дого̀рети
догорети
Лема
догорети
Извор
том 1, стр. 705, редослед 14
- 1.
ијек. дого̀рјети, сврш 1. изгорети докраја.
— Запали другу свијећу мјесто оне која је догорјела и угасила се.
На осушеним устима догорио му старцу живот.
- 2.
опалити.
— Из лова му жарко сунце лице догори.
- 3.
фиr. доћи до густа, догустити, дојадити.
— Преморени бјегунци умију, кад им догори, и сами ухватити заклон. Јал.
Фразе
~ до ноката (коме) постати несносно (коме), дојадити, не моћи више подносити, трпети.
Изворни текст (OCR)
дого̀рети, -рӣм, ијек. дого̀рјети, сврш. 1. изгорети докраја. — Запали другу свијећу мјесто оне која је догорјела и угасила се. Крањч. Стј. фиг. На осушеним устима догорио му старцу живот. Новак. 2. опалити. — Из лова му жарко сунце лице догори. Вук 3. фиr. доћи до густа, догустити, дојадити. — Преморени бјегунци умију, кад им догори, и сами ухватити заклон. Јал.