дода́так

додатак

Лема

додатак

Извор

том 1, стр. 706, редослед 31

1.
(мн. дода́ци, ген до̀да̄та̄ка̄) оно што се додаје или се додало.
мн. — множина
— Труба је нансво засвирала на узбуну, са неким ситним додатком на крају, као да нас пожурује.
Јак.
Проматра чудновате грађевине, кеке с високим димњацима и другим чудноватим додацима.
Кал.
2.
допуна у новцу, доплатак.
— Због опасне службе траже додатак на плаћу.
Крањч. Стј
3.
грам. реч која се додаје оној речи у реченици од које зависи ради допуне или објашњења: ~ субјекту, подмету.
грам. — граматика, граматички

Изворни текст (OCR)

дода́так, -тка м (мн. дода́ци, ген. до̀да̄та̄ка̄) 1. оно што се додаје или се додало. — Труба је нансво засвирала на узбуну, са неким ситним додатком на крају, као да нас пожурује. Јак. Проматра чудновате грађевине, кеке с високим димњацима и другим чудноватим додацима. Кал. 2. допуна у новцу, доплатак. — Због опасне службе траже додатак на плаћу. Крањч. Стј. 3. грам. реч која се додаје оној речи у реченици од које зависи ради допуне или објашњења: ~ субјекту, подмету.