до̀дијати

додијати

Стална адреса

Лема

додијати

Варијанте

додѝјати

Извор

том 1, стр. 707, редослед 21

1.
постати неугодно, тегобно од чега што се непрестано понавља, досадити, дотужити.
— Већ у првом селу додија му путовати и крене кући.
Брл.
Додијало ми да живим сам као калуђер.
Чол.
2.
наудити, нанети штету.
— Пушке му Марку не могаху лако додијати, јер је на њему оклоп од гвожђа, а испод њега панцир-кошуља.
Дом.

Пододреднице

~ се

додијати (1). — Народу се већ додијало улудо гинут'. Кост. Л

додијати (1).

Изворни текст (OCR)

до̀дијати и додѝјати, до̀дија̄м сврш. 1. постати неугодно, тегобно од чега што се непрестано понавља, досадити, дотужити. — Већ у првом селу додија му путовати и крене кући. Брл. Додијало ми да живим сам као калуђер. Чол. 2. наудити, нанети штету. — Пушке му Марку не могаху лако додијати, јер је на њему оклоп од гвожђа, а испод њега панцир-кошуља. Дом.