до̀звати

дозвати QA: medium

Лема

дозвати

Извор

том 1, стр. 709, редослед 14

1.
зовући гласом достићи, досећи, допрети.
— Ниј далеко када дођеш, дозвати би мого̑ тако ј близу.
Огр.
2.
зовући или позивајући навести кога да дође, да приђе, да се појави.
— Диже народ, крсти земљу, из мртвије2 Срба дозва.
Њег.
Тахир-бег је успео да га дозове к себи и приволи на разговор.
Андр. И.
Паде и ноћ, а он никако не успе да дозове себи сна и спокојства. Пол. 1955.

Фразе

~ к памети опаметити; ~ к себи, к свести освестити; ~ у свест , у памет сетити (се).

Пододреднице

~ се

доћи до разбора, доћи к себи, освестити се. — У Црној Гори све од детета које се тек дозвало себи, до човека и жене који умиру, задахнуто је и прожето народном свешћV. Цвиј. О дајте мени зрака да ми груди не распукну се док се не дозовем. Марк. Ф

доћи до разбора, доћи к себи, освестити се.

Изворни текст (OCR)

до̀звати, -зо̀ве̄м сврш. 1. зовући гласом достићи, досећи, допрети. — Ниј далеко када дођеш, дозвати би мого̑ тако ј близу. Огр 2. зовући или позивајући навести кога да дође, да приђе, да се појави. — Диже народ, крсти земљу, из мртвије2 Срба дозва. Њег. Тахир-бег је успео да га дозове к себи и приволи на разговор. Андр. И. фиг. Паде и ноћ, а он никако не успе да дозове себи сна и спокојства. Пол. 1955.