дозво̀нити

дозвонити

Лема

дозвонити

Извор

том 1, стр. 709, редослед 23

а.
докраја одзвонити, свршити звоњење.
— Свијет се већ бјеше разишао по селу, и подне је дозвонило.
Ћип.
б.
индив. звонити толико да постане нвподношљиво.
индив. — индивидуално
— Ала, Луко,
— звони, звони да им дозвони.
Војн.

Изворни текст (OCR)

дозво̀нити, до̀звонӣм сврш. а. докраја одзвонити, свршити звоњење. — Свијет се већ бјеше разишао по селу, и подне је дозвонило. Ћип. б. индив. звонити толико да постане нвподношљиво. — Ала, Луко, — звони, звони да им дозвони. Војн.