Одредница

доказѝва̄ч

мтом 1, стр. 713

доказѝва̄ч

доказивач

Лема

доказивач

Извор

том 1, стр. 713, редослед 7

  1. 1.

    човек који доказује Р-К Реч.

  2. 2.

    онај који дојављује, доставља, потказивач.

    — Тако ће убрзо проћи и отац му ... који је турски придворица и доказивач.
    Вујач.
Изворни текст (OCR)
доказѝва̄ч, -а́ча м 1. човек који доказује. Р-К Реч. 2. онај који дојављује, доставља, потказивач. — Тако ће убрзо проћи и отац му ... који је турски придворица и доказивач. Вујач.