Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̏ко̄но

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 714

до̏ко̄но

доконо

Лема

доконо

Извор

том 1, стр. 714, редослед 23

  1. 1.

    = докон 1. беспослен.

    — Ако си доколан штогод, у хладу почини.
    Марет.
  2. 2.

    беспосличарски, дангубан.

    — Он је још увијек на устанак гледао као на неку докону и залудну ствар.
    Ћоп.
  3. 3.

    незаузет (о простору).

    — Учини ју се да су бискупови двори тако велики да би у њих све село стати могло ... и још би остало докона мјеста.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
до̏ко̄но = докон 1. беспослен. — Ако си доколан штогод, у хладу почини. Марет. 2. беспосличарски, дангубан. — Он је још увијек на устанак гледао као на неку докону и залудну ствар. Ћоп. 3. незаузет (о простору). — Учини ју се да су бискупови двори тако велики да би у њих све село стати могло ... и још би остало докона мјеста. Ћип.