до̀кра̄јчити
докрајчити
Лема
докрајчити
Извор
том 1, стр. 716, редослед 18
- 1.
извршити докраја, довршити, завршити; докончати.
— Зарања у посао који је тако обилан ... да га никад неће докрајчити.
Да би докрајчио дискусију ... вади из мапе спис. Вј. 1960.
- 2.
завршити говор, расправу.
— »А све ће то бити добро«
— утјешљиво докрајчи мати.
- 3.
учинити (коме, чему) крај, убити, уништити.
— Они су хтели да нас докрајче.
Оставља огледало да га дјеца не докрајче.
Пододреднице
завршити живот, умрети. — Сада су сви нестали, помрли ... — само је он остао, па се данас и он докрајчио, више га неће бити. Вуј
Изворни текст (OCR)
до̀кра̄јчити, -ӣм сврш. 1. извршити докраја, довршити, завршити; докончати. — Зарања у посао који је тако обилан ... да га никад неће докрајчити. ЛМС 1949. Да би докрајчио дискусију ... вади из мапе спис. Вј. 1960. 2. завршити говор, расправу. — »А све ће то бити добро« — утјешљиво докрајчи мати. Ћип. 3. учинити (коме, чему) крај, убити, уништити. — Они су хтели да нас докрајче. Јак. Оставља огледало да га дјеца не докрајче. Лал.