Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

докуле́цати

сврштом 1, стр. 718

докуле́цати

докулецати QA: high

Стална адреса

Лема

докулецати

Извор

том 1, стр. 718, редослед 7

  1. в.

    индив. в. докулати.

    индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
    — Уби беже зеца и к њем плијен докулеца. Март. доку̀мен(а)т, -нта м (мн. доку̀менти, ређе доку̀мента и докумѐнта, према латинском) адм. лат. 1. писани доказ, јавна или лична исправа.
    — Староме је Матку оставио докуменат на суду којим дарива Мади дворац.
    Шимун.
    Уза се немам никаква документа.
    Чол.
    2. књижевно, уметничко и сл. дело, као потврда, доказ једног времвнског раздобља.
    — Ми морамо дати књижевне документе о овоме што се збива.
    НК 1946
    Очевидно је да то није чинио зато да му дело буде ... »докуменат епохе«.
    Поп. Ј.
Изворни текст (OCR)
докуле́цати, -у̀ле̄ца̄м сврш. индив. в. докулати. — Уби беже зеца и к њем плијен докулеца. Март. доку̀мен(а)т, -нта м (мн. доку̀менти, ређе доку̀мента и докумѐнта, према латинском) адм. лат. 1. писани доказ, јавна или лична исправа. — Староме је Матку оставио докуменат на суду којим дарива Мади дворац. Шимун. Уза се немам никаква документа. Чол. 2. књижевно, уметничко и сл. дело, као потврда, доказ једног времвнског раздобља. — Ми морамо дати књижевне документе о овоме што се збива. НК 1946. Очевидно је да то није чинио зато да му дело буде ... »докуменат епохе«. Поп. Ј.