Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̀куцати

сврштом 1, стр. 719

до̀куцати

докуцати

Лема

докуцати

Извор

том 1, стр. 719, редослед 12

  1. —

    .а. довршити куцање

    — Тукло срце једног талијанског војника, прокуцало негдје на рту Пијемонта ... а докуцало на бријегу каменитог Монтенегра.
    Вуј.
    б. фиг. дотући.
    — Нити кује, нит' куца сахата, већ он часовничар куца да мене докуца.
    НПХ
Изворни текст (OCR)
до̀куцати, -а̄м сврш.а. довршити куцање. — Тукло срце једног талијанског војника, прокуцало негдје на рту Пијемонта ... а докуцало на бријегу каменитог Монтенегра. Вуј. б. фиг. дотући. — Нити кује, нит' куца сахата, већ он часовничар куца да мене докуца. НПХ.