Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

доку́чити

сврштом 1, стр. 719

доку́чити

докучити

Стална адреса

Лема

докучити

Извор

том 1, стр. 719, редослед 20

  1. 1.

    дохватити, узети.

    — Брже скочи, џеврдан докучи.
    НП Вук
  2. 2.а.

    дознати, сазнати.

    — Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше.
    Глиш.
  3. 2.б.

    схватити, разумети.

    — Нико није могао докучити суштину ... те идеје.
    Ранк.
    Настојао је да докучи садржај ријечи.
    Берт.

Пододреднице

~ се

1. (чему) приближити се, доћи до. — Колима је летјела канда би рада докучити се циљу. Шен. 2. (чега) домоћи се, дочепати се. — Израчунао је ... када се може докучити друштва велике господе. Ков. А. 3. фиг. досетити се, домислити се. — Он јој не може рећи истину. Нека се сама докучи. Петр. В

(чему) приближити се, доћи до.(чега) домоћи се, дочепати се.фиг. досетити се, домислити се.
Изворни текст (OCR)
доку́чити, до̀кӯчӣм сврш. 1. дохватити, узети. — Брже скочи, џеврдан докучи. НП Вук. 2. а. дознати, сазнати. — Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше. Глиш. б. схватити, разумети. — Нико није могао докучити суштину ... те идеје. Ранк. Настојао је да докучи садржај ријечи. Берт.