док

док везн. 1. везује зависну временску реченицу с главном и казује а. да се радње обеју реченица врше истовремено (уз несврш. глаголе). — Планинка ту углављује телад да јој не сметају док краве музе. Глиш. Док је срца, бит ће и Кроације. Матош. б. да се радња главне реченице врши одмах по извршењу радње зависне реченице (уз сврш. глаголе); Исп. чим. — Није она од оних што забораве док леђа окрену. Вес. И док би очи заклопила, претварале се те поруке у страшне слике. Тур. в. да се радња зависне реченице вршши пре радње главне реченице; исп. кад. — Ја ћу доћи к теби док бабо буде друкчији него сада! Огр. Г. да се радња зависне реченице врши после радње главне реченице; исп. кад, кадли. — Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке. Глиш. д. да се радња главне реченице врши пре радње зависне реченице, односно од њеног извршења (уз сврш. глаголе). — Радићемо док не падне мрак. Ред. 2. везује супротне реченице; исп. а (1).— Мајстор станује у једној уској собици, док двије шире просторије служе за то да се смјести многоструки алат. Нех. Бајкић већ сад осећа да излази из мрака, док иследник мисли да Бајкић долази ... у ред послератне младежи. Ћос. Б. 3. везује зависну реченицу која оправдава и доказује смисао главне реченице; исп. кад, јер. — Није тај способан за живот — говорили су сељаци — док су га партизани ћакнули. Ољ.