Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̀личан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 722

до̀личан

доличан

Стална адреса

Лема

доличан

Извор

том 1, стр. 722, редослед 9

  1. —

    што коме доличи, пристаје, што се коме пристоји, пристојан исп. достојан.

    исп. — испореди
    — Поправи се да му држање буде доличније. Леск. Ј. Био је први газда у селу и мора имати доличан погреб.
Изворни текст (OCR)
до̀личан, -чна, -чно што коме доличи, пристаје, што се коме пристоји, пристојан; исп. достојан. — Поправи се да му држање буде доличније. Леск. Ј. Био је први газда у селу и мора имати доличан погреб.