Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̑м

мтом 1, стр. 723

до̑м

дом

Стална адреса

Лема

дом

Извор

том 1, стр. 723, редослед 8

  1. 1.

    (мн. до̀мови, ген. до̀мо̄ва̄) кућа, зграда у којој се станује.

    мн. — множинаген. — генитив
    — Свет се окупи пред домом великог државника.
    Дом.
    Требат ће подићи свијетле домове
    Донч.
  2. 2.а.

    људи, чељад који живе заједно у једном домаћинству.

  3. 2.б.

    домаћинство једне породице, породица.

    — Ово није хајдучки брлог, него поштен
    Дом.
    Бег.
  4. 3.

    родни крај, завичај.

    — На пољима по балтијским, мила мајко, дом је мој.
    Ил.
  5. 4.

    установа намењена за смештај и рад неке организације:

    културе, поправни ~, планинарски ~, раднички ~, синдикални ~, старачки ~, убошки ~.

Фразе

деч(и)ји ~ дравствено-одгојна установа за децу; доњи, нижи ~ парламенат, скупштина, сабор (у дводомном парламентарном систему); горњи, виши

Пододреднице

~ се

нат (у Енглеској

нат (у Енглеској ~ лордова); очински, родни, рођени ~ кућа у којој је ко рођен; вечни ~ гроб; владарски (царски, краљевски, владајући) ~ династија
Изворни текст (OCR)
до̑м, до̏ма м (мн. до̀мови, ген. до̀мо̄ва̄) 1. кућа, зграда у којој се станује. — Свет се окупи пред домом великог државника. Дом. Требат ће подићи свијетле домове Донч. 2. а. људи, чељад који живе заједно у једном домаћинству. б. домаћинство једне породице, породица. — Ово није хајдучки брлог, него поштен дом. Бег. 3. родни крај, завичај. — На пољима по балтијским, мила мајко, дом је мој. Ил. 4. установа намењена за смештај и рад неке организације: