дома̀ћин
домаћин QA: medium
Лема
домаћин
Извор
том 1, стр. 724, редослед 15
- 1.а.
глава обитељи, члан породице који управља домом.
— У прочељу седи старац, домаћин Грга.
У школској згради ... збили су се сви скупштинари, домаћини свију породица.
- 1.б.
муж, супруг.
— Много удовица жалило је и прежалило свога домаћина.
Њен је то човек, њен домаћин. Ћос.
- 1.в.
човек привржен кући и породици.
— Његова супруга ... и сувише је хтела да га начини *домаћином«.
- 2.а.
онај који се брине о неком дому, о некој згради, који врши надзор:
школске зграде, ~ студентског дома.
- 2.б.
онај који (обично из почасти) стоји на челу неке прославе.
Одборник је општински поротник, светосавски домаћин. Срем.
- 3.
онај који има свој добро снабдевен дом.
Мој отац и мој стриц мисле да су трговци ... што се називају домаћини људи, газде. Андр. И. Нисмо ми гоље, већ домаћини. Моск.
- 4.
онај који прима кога у дом, станодавац. —Наш домаћин обиђе нас с времена на вријеме. Чол.
- 5.
биће (најчешће животиња или биљка) на коме живи неки паразит.
Вируси ... могу се размножавати само у ткиву домаћина.
Изворни текст (OCR)
дома̀ћин м 1. а. глава обитељи, члан породице који управља домом. — У прочељу седи старац, домаћин Грга. Торд. У школској згради ... збили су се сви скупштинари, домаћини свију породица. Ћор. б. муж, супруг. — Много удовица жалило је и прежалило свога домаћина. Глиш. Њен је то човек, њен домаћин. Ћос. Д. в. човек привржен кући и породици. — Његова супруга ... и сувише је хтела да га начини *домаћином«. Нуш. 2. а. онај који се брине о неком дому, о некој згради, који врши надзор: