до̀мислити
домислити
Лема
домислити
Извор
том 1, стр. 727, редослед 5
- 1.
докраја мислити, смислити.
— Док домисли своје мисли, устаће тихо као што је и дошао.
А глава пјесму домислила није.
- 2.
додати мишљењу, надопунити.
— У једној ретроперспективи видимо све што је писац из пар шкртих података он сам домислио, измислио и открио.
Пододреднице
1. наћи решење неког питања, досетити се, сетити се. — Одби се публика од позоришта. Шта да раде сада? Најзад се домислише. Срем. Када затим дође на треће језеро, он се нечем домисли. Наз. 2. предомислити се. — Јуре је хтио у први мах тужити Мику, али се послије домисли. Коч. Хоће још нешто да рече, но опет с домисли, па замакне горе у кућу. Огр
Изворни текст (OCR)
до̀мислити, -ӣм сврш. 1. докраја мислити, смислити. — Док домисли своје мисли, устаће тихо као што је и дошао. Петр. В. А глава пјесму домислила није. Пар. 2. додати мишљењу, надопунити. — У једној ретроперспективи видимо све што је писац из пар шкртих података он сам домислио, измислио и открио. Михиз.