до̀не̄ти
донети
Лема
донети
Варијанте
доне́ти
Извор
том 1, стр. 730, редослед 28
- 2.
ијек. до̀нијети и донијѐти, (аор. до̀не̄х и донѐсох 2. и
- 3.
до̏не̄ и до̏несе; прил. пр. до̀не̄в(ши) и донѐса̄в(ши); р. прид. до̏нео, до̏не̄ла; трп. прид. до̏не̄т и донѐсен, -ѐна) сврш.
- 1.а.
носећи дати, пружити, пренети с једнога места до другога.
— Богиња ... да људима свјетлост донесе.
Нема ко ни чашу воде да му донесе.
- 1.б.
нанети (о води, ветру).
— Вјетар од мора ... донесе пљусак.
- 2.а.
причинити, прибавити, проузроковати.
— Није мислио да ће му ова скитница донијети толико главобоље.
Мислио је да би му то могло донијети неприлика.
- 2.б.
дати у мираз (жена мужу).
— Донијела му је ту кућу.
- 3.
одржати дете до рока, родити правилно, нормално.
— Не дају јој се дјеца ... Ја л га и не донесе, ја л га роди ... па умре.
- 4.
прогласити (закон и сл.); увести.
— Донесен је и нови устав.
Ми тражимо ... да се донесу мјере за побољшање нашег положаја.
- 5.
објавити.
— Новине донеше чланке и слике ... фабрике.
- 6.
дати зараду, приход.
— Сценарио ... ће им обојици донети милионе.
- 7.
у вези с неким именицама замењује глагол изведен од такве именице: ~ одлуку одлучити, ~ пресуду пресудити, ~ род родити (о земљи, винограду и сл.), ~ закључак закључити.
Фразе
~ на тањиру дати без уложеног труда; донео га ђаво дошао је непозван, у неприлично време ; донео га ветар, донеле га виле дошао је ненадано; која те вода донесе каква те прилика довела; прилике су донеле догодило се, десило се; срећа те донела дошао си у прави час.
Изворни текст (OCR)
до̀не̄ти и доне́ти, -ѐсе̄м, ијек. до̀нијети и донијѐти, (аор. до̀не̄х и донѐсох, 2. и 3. л. до̏не̄ и до̏несе; прил. пр. до̀не̄в(ши) и донѐса̄в(ши); р. прид. до̏нео, до̏не̄ла; трп. прид. до̏не̄т и донѐсен, -ѐна) сврш. 1. а. носећи дати, пружити, пренети с једнога места до другога. — Богиња ... да људима свјетлост донесе. М-И. Нема ко ни чашу воде да му донесе. Рист. б. нанети (о води, ветру). — Вјетар од мора ... донесе пљусак. Мат. 2. а. причинити, прибавити, проузроковати. — Није мислио да ће му ова скитница донијети толико главобоље. Љуб. Мислио је да би му то могло донијети неприлика. Креш. б. дати у мираз (жена мужу). — Донијела му је ту кућу. Кост. Л. 3. одржати дете до рока, родити правилно, нормално. — Не дају јој се дјеца ... Ја л га и не донесе, ја л га роди ... па умре. Шуб. 4. прогласити (закон и сл.); увести. — Донесен је и нови устав. Јак. Ми тражимо ... да се донесу мјере за побољшање нашег положаја. Хорв. 5. објавити. — Новине донеше чланке и слике ... фабрике. Ћос. Б. 6. дати зараду, приход. — Сценарио ... ће им обојици донети милионе. Каш. 7. у вези с неким именицама замењује глагол изведен од такве именице: ~ одлуку одлучити, ~ пресуду пресудити, ~ род родити (о земљи, винограду и сл.), ~ закључак закључити.