Одредница

до̀не̄ти

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 730

до̀не̄ти

донети

Стална адреса

Лема

донети

Варијанте

доне́ти

Извор

том 1, стр. 730, редослед 28

  1. 2.

    ијек. до̀нијети и донијѐти, (аор. до̀не̄х и донѐсох 2. и

    ијек. — ијекавскиаор. — аорист
  2. 3.

    до̏не̄ и до̏несе; прил. пр. до̀не̄в(ши) и донѐса̄в(ши); р. прид. до̏нео, до̏не̄ла; трп. прид. до̏не̄т и донѐсен, -ѐна) сврш.

    прил. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примерр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
  3. 1.а.

    носећи дати, пружити, пренети с једнога места до другога.

    с — средњи род
    — Богиња ... да људима свјетлост донесе.
    М-И
    Нема ко ни чашу воде да му донесе.
    Рист.
  4. 1.б.

    нанети (о води, ветру).

    — Вјетар од мора ... донесе пљусак.
    Мат.
  5. 2.а.

    причинити, прибавити, проузроковати.

    — Није мислио да ће му ова скитница донијети толико главобоље.
    Љуб.
    Мислио је да би му то могло донијети неприлика.
    Креш.
  6. 2.б.

    дати у мираз (жена мужу).

    — Донијела му је ту кућу.
    Кост. Л.
  7. 3.

    одржати дете до рока, родити правилно, нормално.

    — Не дају јој се дјеца ... Ја л га и не донесе, ја л га роди ... па умре.
    Шуб.
  8. 4.

    прогласити (закон и сл.); увести.

    сл. — слично
    — Донесен је и нови устав.
    Јак.
    Ми тражимо ... да се донесу мјере за побољшање нашег положаја.
    Хорв.
  9. 5.

    објавити.

    — Новине донеше чланке и слике ... фабрике.
    Ћос. Б.
  10. 6.

    дати зараду, приход.

    — Сценарио ... ће им обојици донети милионе.
    Каш.
  11. 7.

    у вези с неким именицама замењује глагол изведен од такве именице: ~ одлуку одлучити, ~ пресуду пресудити, ~ род родити (о земљи, винограду и сл.), ~ закључак закључити.

    с — средњи родсл. — слично

Фразе

~ на тањиру дати без уложеног труда; донео га ђаво дошао је непозван, у неприлично време ; донео га ветар, донеле га виле дошао је ненадано; која те вода донесе каква те прилика довела; прилике су донеле догодило се, десило се; срећа те донела дошао си у прави час.
Изворни текст (OCR)
до̀не̄ти и доне́ти, -ѐсе̄м, ијек. до̀нијети и донијѐти, (аор. до̀не̄х и донѐсох, 2. и 3. л. до̏не̄ и до̏несе; прил. пр. до̀не̄в(ши) и донѐса̄в(ши); р. прид. до̏нео, до̏не̄ла; трп. прид. до̏не̄т и донѐсен, -ѐна) сврш. 1. а. носећи дати, пружити, пренети с једнога места до другога. — Богиња ... да људима свјетлост донесе. М-И. Нема ко ни чашу воде да му донесе. Рист. б. нанети (о води, ветру). — Вјетар од мора ... донесе пљусак. Мат. 2. а. причинити, прибавити, проузроковати. — Није мислио да ће му ова скитница донијети толико главобоље. Љуб. Мислио је да би му то могло донијети неприлика. Креш. б. дати у мираз (жена мужу). — Донијела му је ту кућу. Кост. Л. 3. одржати дете до рока, родити правилно, нормално. — Не дају јој се дјеца ... Ја л га и не донесе, ја л га роди ... па умре. Шуб. 4. прогласити (закон и сл.); увести. — Донесен је и нови устав. Јак. Ми тражимо ... да се донесу мјере за побољшање нашег положаја. Хорв. 5. објавити. — Новине донеше чланке и слике ... фабрике. Ћос. Б. 6. дати зараду, приход. — Сценарио ... ће им обојици донети милионе. Каш. 7. у вези с неким именицама замењује глагол изведен од такве именице: ~ одлуку одлучити, ~ пресуду пресудити, ~ род родити (о земљи, винограду и сл.), ~ закључак закључити.