Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̏пуна

жтом 1, стр. 735

до̏пуна

допуна

Лема

допуна

Варијанте

до̑пуна

Извор

том 1, стр. 735, редослед 14

  1. 1.

    оно што допуњује, што служи као допуњавање чега.

    — Рад у радионици је допуна очигледне наставе.
    Пед.
    Онда зацело не би било трзавица у уметности, не би било измена и допуна, јер би се дела таквих савршених уметника допала свима временима.
    СКГ 1937
  2. 2.а.

    војн. веће или мање групе војника које ће допунити неке јединице.

    војн. — војнички
    — Многим нашим јединицама био је потребан одмор и опоравак као и допуна.
    Ч-М
  3. 2.б.

    грам. део реченице (најчешће именица у косом падежу) која допуњује глаголску радњо̏у.

    грам. — граматика, граматички
Изворни текст (OCR)
до̏пуна и до̑пуна ж 1. оно што допуњује, што служи као допуњавање чега. — Рад у радионици је допуна очигледне наставе. Пед. Онда зацело не би било трзавица у уметности, не би било измена и допуна, јер би се дела таквих савршених уметника допала свима временима. СКГ 1937. 2. а. војн. веће или мање групе војника које ће допунити неке јединице. — Многим нашим јединицама био је потребан одмор и опоравак као и допуна. Ч-М. б. грам. део реченице (најчешће именица у косом падежу) која допуњује глаголску радњо̏у.