Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

допу̀стив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 736

допу̀стив

допустив

Лема

допустив

Извор

том 1, стр. 736, редослед 4

  1. а.

    = допустљив а. који се може допустити.

    — Намеће се питање да ли је та оптужница одмах правоснажна, или су допустиви ... приговори. Мј. 192б.
  2. б.

    који се може примити, схватити.

    — За њега је смрт допустива само као средство одржања свеукупности бића. КН 955.
Изворни текст (OCR)
допу̀стив, -а, -о = допустљив а. који се може допустити. — Намеће се питање да ли је та оптужница одмах правоснажна, или су допустиви ... приговори. Мј. 192б. б. који се може примити, схватити. — За њега је смрт допустива само као средство одржања свеукупности бића. КН 955.