Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

доса́дити

сврштом 1, стр. 738

доса́дити

досадити

Лема

досадити

Извор

том 1, стр. 738, редослед 18

  1. 1.а.

    (често безл.) додијати, осетити досаду.

    безл. — безлично
    — Тијело ми је ломно ... Шетам, досади; сједнем, жуља ме столица.
    Чол.
  2. 1.б.

    бити на досади, додијати (коме).

    — Ја сам му досадила својим нежностима и уморила га својом љубављу.
    Грол
  3. 2.

    нанети зло, наудити, нашкодити.

    archaic
    заст. — застарело
    — Чело му нагарављено да му уроци не би досадили.
    Вес.

Пододреднице

~ се

досадити1 (1а). — И кад се већ и њима досадило ... навале они с молбом на хаџи Селим-агу. Мул. Досади јој се ова напрегнутост мозга, ово што се непрекидно мора мислити. Ранк

досадити1 (1а).
Изворни текст (OCR)
доса́дити?, до̀са̄дӣм сврш. 1. а. (често безл.) додијати, осетити досаду. — Тијело ми је ломно ... Шетам, досади; сједнем, жуља ме столица. Чол. б. бити на досади, додијати (коме). — Ја сам му досадила својим нежностима и уморила га својом љубављу. Грол. 2. заст. нанети зло, наудити, нашкодити. — Чело му нагарављено да му уроци не би досадили. Вес.