Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

доско̀чити

сврштом 1, стр. 741

доско̀чити

доскочити

Лема

доскочити

Извор

том 1, стр. 741, редослед 9

  1. 1.

    прићи брзо, хитро, скочити докога или чега.

    — Црнјко доскочи к дјевојчици.
    Наз.
    Вика Јанко: »Хај, гдје си, Новаче! «
    — На њега је Новак доскочио, брата Јанка на плећи бацио, па побјеже са њим уз планину.
    НП Вук
  2. 2.а.

    у надметању скочити толико колико неко други.

    — Једном скочи, свијема доскочи, другом скочи, те свијех прескочи.
    НП Вук
    Пера надскочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му.
    Вес.
  3. 2.б.

    фиг. наћи излаз из какве тешкоће, наћи начин да се тешкоћа савлада.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мозгао сам не би ли се тому доскочити могло.
    Шен.
    Насмеја се деда Е̑аша, задовољан што му је кћерка доскочила.
    Сек.
Изворни текст (OCR)
доско̀чити, до̀скочӣм сврш. 1. прићи брзо, хитро, скочити докога или чега. — Црнјко доскочи к дјевојчици. Наз. Вика Јанко: »Хај, гдје си, Новаче! « — На њега је Новак доскочио, брата Јанка на плећи бацио, па побјеже са њим уз планину. НП Вук. 2. а. у надметању скочити толико колико неко други. — Једном скочи, свијема доскочи, другом скочи, те свијех прескочи. НП Вук. Пера надскочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му. Вес. б. фиг. наћи излаз из какве тешкоће, наћи начин да се тешкоћа савлада. — Мозгао сам не би ли се тому доскочити могло. Шен. Насмеја се деда Е̑аша, задовољан што му је кћерка доскочила. Сек.