Одредница

дослу́тити

сврштом 1, стр. 742

дослу́тити

дослутити

Лема

дослутити

Извор

том 1, стр. 742, редослед 9

  1. 1.

    слутећи унапред погодити, слутњом наговестити, предсказати.

    — Играју се дјеца рата, па га и дослуте, тако ти је то.
    Ћоп.
  2. 2.

    наслутити, досетити се.

    — Исхлапио мирис, ишчезнуо окус, по којима би могли дослутити шта је он.
    Шим. А.
Изворни текст (OCR)
дослу́тити, до̀слу̏тӣм сврш. 1. слутећи унапред погодити, слутњом наговестити, предсказати. — Играју се дјеца рата, па га и дослуте, тако ти је то. Ћоп. 2. наслутити, досетити се. — Исхлапио мирис, ишчезнуо окус, по којима би могли дослутити шта је он. Шим. А.