Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̀сто̄јан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 745

до̀сто̄јан

достојан

Лема

достојан

Варијанте

до́сто̄јан

Извор

том 1, стр. 745, редослед 4

  1. 1.

    који је заслужио што, вредан чега.

    — Имала је част ... да ме прикаже свијету као сажаљења достојног рогоњу.
    Крл.
    Њено разјашњење може бити достојно пажње.
    Мил.
    Ж.
  2. 2.

    који својом вредношћу одговара чему, угледан, частан.

    — Они су нашој отаџбини осигурали достојно мјесто међу слободољубивим народима.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
до̀сто̄јан и до́сто̄јан, -јна, -јно 1. који је заслужио што, вредан чега. — Имала је част ... да ме прикаже свијету као сажаљења достојног рогоњу. Крл. Њено разјашњење може бити достојно пажње. Мил. Ж. 2. који својом вредношћу одговара чему, угледан, частан. — Они су нашој отаџбини осигурали достојно мјесто међу слободољубивим народима. Чол.