до́сто̄јно̄ст
достојност
Лема
достојност
Варијанте
досто́јно̄ст
Извор
том 1, стр. 745, редослед 18
- —
особина онога који је достојан и онога што је достојно, достојанственост.
— Прекине га она строго, силећи се на неприступну и поносну достојност.
Изворни текст (OCR)
до́сто̄јно̄ст и досто́јно̄ст, -ости ж особина онога који је достојан и онога што је достојно, достојанственост. — Прекине га она строго, силећи се на неприступну и поносну достојност. Ђал.