до̏суда
досуда QA: medium
Лема
досуда
Извор
том 1, стр. 746, редослед 5
- —
правн. решење којим се што досуђује, одређује, пресуда; оно што се таквим решењем досуђује да се има платити коме.
— Црквена област вратила је списе и приложила своју досуду којом изриче раставу првога брака. Буд. досу́дити, до̀сӯдӣм сврu. 1. доделити, одредити коме као судбину.
— Да је живот Јакшићев друкчије текао и било му досуђено више среће у њему, и његова би песма друкчија била.
Човјеку је досуђена крвава борба с њом природом кроз вјекове.
- 2.
правн. одредити, доделити судском одлуком, пресудом; пресудити.
— Ево Столе, ово су људи, све стари и добри људи ... Па што они досуде, нека онако буде!
Она има прилике ... да види и осјети ... како су им лошу земљу досудили.
Изворни текст (OCR)
до̏суда ж правн. решење којим се што досуђује, одређује, пресуда; оно што се таквим решењем досуђује да се има платити коме. — Црквена област вратила је списе и приложила своју досуду којом изриче раставу првога брака. Буд. досу́дити, до̀сӯдӣм сврu. 1. доделити, одредити коме као судбину. — Да је живот Јакшићев друкчије текао и било му досуђено више среће у њему, и његова би песма друкчија била. Нед. Човјеку је досуђена крвава борба с њом природом кроз вјекове. Кос. 2. правн. одредити, доделити судском одлуком, пресудом; пресудити. — Ево Столе, ово су људи, све стари и добри људи ... Па што они досуде, нека онако буде! Јакш. Ђ. Она има прилике ... да види и осјети ... како су им лошу земљу досудили. Кол.