дотѐћи
дотећи
Лема
дотећи
Варијанте
до̀тећи
Извор
том 1, стр. 747, редослед 23
- 1.
и до̀текне̄м (аор. дотекох, до̏тече) сврш. 1. текући стићи.
— Сродне ријеке сложно се сједине, да дотеку широке пучине.
- 2.
брзо стићи, дотрчати.
— К лађи дотече брзој и црној.
Уто дотече Миљенко, Радат и Драгић, и сваки хоће Тирену.
- 3.
(понекад безл.) достати, бити довољан.
— Не дотече Вуку ни времена нити снаге да би проучио живот језика.
Имање би му дотекло и претекло да није имао једну ... страст
— коцку.
- 4.
нестати, дотрајати.
— Већ је дотекло, тј. нестало, престало дотјецати.
Рј.
- 5.
допасти кога, пасти у део. Рј. А.
- 6.
стећи и сачувати.
— Кад нам је бог овако дао, а ови домаћин дотекао, а ови пријатељ стари сват допустио.
Изворни текст (OCR)
дотѐћи и до̀тећи, -ѐче̄м и до̀текне̄м (аор. дотекох, до̏тече) сврш. 1. текући стићи. — Сродне ријеке сложно се сједине, да дотеку широке пучине. Шен. 2. брзо стићи, дотрчати. — К лађи дотече брзој и црној. М-И. Уто дотече Миљенко, Радат и Драгић, и сваки хоће Тирену. Водн. 3. (понекад безл.) достати, бити довољан. — Не дотече Вуку ни времена нити снаге да би проучио живот језика. Јаг. Имање би му дотекло и претекло да није имао једну ... страст — коцку. Андр. И. 4. нестати, дотрајати. — Већ је дотекло, тј. нестало, престало дотјецати. Вук Рј. 5. допасти кога, пасти у део. Рј. А. 6. стећи и сачувати. — Кад нам је бог овако дао, а ови домаћин дотекао, а ови пријатељ стари сват допустио. Вук.