Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

до̀трајати

сврштом 1, стр. 749

до̀трајати

дотрајати

Лема

дотрајати

Извор

том 1, стр. 749, редослед 9

  1. 1.

    потрајати до некога времена, дотећи.

    — Могао је израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.
    Ранк.
  2. 2.а.

    доћи до измака, стићи до конца трајања, свршити се.

    — И муке му дотрајаше, и патњи му дође крај.
    Змај
    Истањио му се хамбар, шеница дотрајала.
    Јевт.
  3. 2.б.

    постати неупотребљив, изгубити вредност због дуге употребе, похабати се.

    — Кад му рубље дотраја, он купи шифона ... те од њега скроји себи рубље.
    Јов. Ј.
  4. 3.

    доживети до краја, проживети.

    — Чича је умирао спокојан ... свјестан да је дотрајао своје дане.
    Чол.
    Није часно дотрајати вијек свој међу пропалицама.
    Бат.
Изворни текст (OCR)
до̀трајати, -је̄м сврш. 1. потрајати до некога времена, дотећи. — Могао је израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца. Ранк. 2. а. доћи до измака, стићи до конца трајања, свршити се. — И муке му дотрајаше, и патњи му дође крај. Змај. Истањио му се хамбар, шеница дотрајала. Јевт. б. постати неупотребљив, изгубити вредност због дуге употребе, похабати се. — Кад му рубље дотраја, он купи шифона ... те од њега скроји себи рубље. Јов. Ј. 3. доживети до краја, проживети. — Чича је умирао спокојан ... свјестан да је дотрајао своје дане. Чол. Није часно дотрајати вијек свој међу пропалицама. Бат.