доту́жати

дотужати

дотужати

том 1, стр. 749, редослед 27

в.
(често безл.) в. дотужити.
безл. — безличнов. — (после броја) век
— Мене, мене узми, боже мене маторога несрећника, који је и црној земљи дотужао!
Вес.

Изворни текст (OCR)

доту́жати, -жӣм сврш. (често безл.) в. дотужити. — Мене, мене узми, боже ... мене маторога несрећника, који је и црној земљи дотужао! Вес.