до̀турити
дотурити
Лема
дотурити
Извор
том 1, стр. 750, редослед 8
- 1.а.
гурнути или преместити недалеко од себе, додати коме ко је близу: ~ пепељару преко стола.
- 1.б.
допремити, додати, пребацити до одређеног места.
— Имам тамо у суду једног ваљаног пријатеља, па ће он све то лијепо дотурити, баш као да си собом урадио.
- 2.
надовезати (у говору), додати.
— Хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде.
- 3.
досегнути (зрном, метком), добацити, дометнути.
— У тај мах ... кад видеше да ће дотурити пушка, грунуше ... из самокреса.
- 4.
доспети, допрети.
dialectal— Сад крените уз љешанску странУ, до Добрска, села великога, а кад до тог села дотурите, отле није далеко Цетиње.
Пододреднице
дотурити (4). — Дотури му се Пајкан и до веће школе. Вукић
Изворни текст (OCR)
до̀турити, -ӣм сврш. 1. а. гурнути или преместити недалеко од себе, додати коме ко је близу: ~ пепељару преко стола. б. допремити, додати, пребацити до одређеног места. — Имам тамо у суду једног ваљаног пријатеља, па ће он све то лијепо дотурити, баш као да си собом урадио. Куш. 2. надовезати (у говору), додати. — Хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде. Глиш. 3. досегнути (зрном, метком), добацити, дометнути. — У тај мах ... кад видеше да ће дотурити пушка, грунуше ... из самокреса. Глиш. 4. покр. доспети, допрети. — Сад крените уз љешанску странУ, до Добрска, села великога, а кад до тог села дотурите, отле није далеко Цетиње. Март.