до̀туцати
дотуцати
Лема
дотуцати
Извор
том 1, стр. 750, редослед 13
- 1.а.
докраја истуцати доту́ћи и до̀тӯћи, доту́че̄м (р. прид. до̀тӯкао) сврш. а. убити већ рањеног, онеспособљеног: ~ погођеног зеца, ~ бо
— 48ж лесну животињу.
- 1.б.
докраја потући, победити.
— Да смо јуче изашли напред, па да дотучемо ту дивизију ... куда бисмо ми били.
Као човек који је оборио и дотукао свога противника ... диже се и одлази.
- 1.в.
докраја побити (нечије мишљење).
— Кад је Видаковић на ову критику одговорио, Вук га је дотукао разлозима и иронијом.
Имали су ... способност да ме дотуку својом ... логиком.
- 1.г.
докраја утући, савладати, онеспособити.
— Посљедње страдање ме је дотукло.
Та љубав је била последњи напор и осмех једне постепено дотучене, отроване душе.
- 2.
тукући, избијајући сате доћи до краја.
— Тај мах замније на старом високом сату: цинк, цинк, цинк и дотуче до дванаест.
Изворни текст (OCR)
до̀туцати,'-а̄м сврш. докраја истуцати. доту́ћи и до̀тӯћи, доту́че̄м (р. прид. до̀тӯкао) сврш. 1. а. убити већ рањеног, онеспособљеног: ~ погођеног зеца, ~ бо- 48ж лесну животињу. б. докраја потући, победити. — Да смо јуче изашли напред, па да дотучемо ту дивизију ... куда бисмо ми били. Лаз. М. Као човек који је оборио и дотукао свога противника ... диже се и одлази. Срем. в. докраја побити (нечије мишљење). — Кад је Видаковић на ову критику одговорио, Вук га је дотукао разлозима и иронијом. СКГ 1937. Имали су ... способност да ме дотуку својом ... логиком. Козарч. г. докраја утући, савладати, онеспособити. — Посљедње страдање ме је дотукло. Крл. Та љубав је била последњи напор и осмех једне постепено дотучене, отроване душе. Петр. В. 2. тукући, избијајући сате доћи до краја. — Тај мах замније на старом високом сату: цинк, цинк, цинк и дотуче до дванаест. Ђал.